НАРОДНИ ИНСТРУМЕНТ


ПЕКАРИ


Tangram je jedna od najstarijih i najpoznatijih slagalica. Ta matematička zagonetka sastoji se od sedam standardnih dijelova, od kojih se slažu slike različitih objekata.

Igra je iz Kine stigla u Evropu i Ameriku početkom 19. stoljeća. Precizna starost igre nije poznata, no većina autora danas smatra da je starija od 3.000 godina.

Smatra se da naziv "tangram" potiče od "Tang" + "gram".

Igra je stekla veliku popularnost u prvoj polovici 19. stoljeća. Drugi val popularnosti nastupio je za vrijeme Prvog svjetskog rata.
Originalni tangram je kvadrat razrezan na sedam dijelova, tako da se dobiju:
  • 2 velika jednakokraka pravougla trougla
  • 1 jednakokraki pravouglii trougao srednje veličine
  • 2 mala jednakokraka pravougla trougla
  • 1 kvadrat
  • 1 paralelogram
SLAGANJE:

Igra se sastoji u tome da se od dijelova sastavljaju, unaprijed zadati, različiti likovi i figure, prema vlastitoj zamisli ili prema prijedlogu voditelja (ako u takmičenju sudjeluje više igrača). Osnovna su pravila, koja se moraju poštivati:

  1. uvijek se mora upotrijebiti svih sedam dijelova,
  2. dijelovi se postavljaju jedan do drugog, ne smiju se preklapati,
  3. dijelovi se po potrebi mogu preokrenuti na drugu stranu (poleđinu).

Samo u 19. stoljeću složeno je preko 6.500 različitih likova, a taj broj stalno raste. Međutim, može se složiti samo 13 konveksnih figura (figura je konveksna ako dužina povučena između neke dvijetačke na opsegu prolazi kroz unutrašnjost te figure).

Tangram_203_Nevit.svg.png Tangram_182_Nevit.svg.png Tangram_110_Nevit.svg.png 100px-Tangram_089_Nevit.svg.png 100px-Tangram_083_Nevit.svg.png 100px-Tangram_025_Nevit.svg.png 85px-Tangram_167_Nevit.svg.png




narodna nosnja.jpg nosnja.jpg







nos.jpg nos1.jpg nos2.jpg

odeca.jpg od5.jpg
Slavski kolac i sitni kolaci
kolac.jpg





Verovanja, sujeverje i običaji u tradicionalnoj kulturi
Srbi su narod koji poseduje bogatu, šarenoliku i blistavu tradiciju.
Naša kultura obiluje običajima I verovanjima.

Milan Vuković NARODNI OBIČAJI, VEROVANJA I POSLOVIC KOD SRBA

Narodni običaji i verovanja potuču iz pradavnih vremena, kada je čovek živeo veoma primitivno „okružen mrakom i nečistim silama“, kada ljudska misao nije mogla, niti je smela, da istražuje odakle su sve one pojave koje ga okružuju i ispunjuju njegov život.
Narodne običaje i verovanja skoro uvek prate razne tajanstvene i mistične radnje, koje narod čini u raznim prilikama i iz različitih pobuda.
Namena narodnih običaja je različita :
da se zaštiti zdravlje ukućana,
da se sačuva i poveća porod i imovina,
da pada kiša i natopi žedna polja,
da se suzbiju i razbiju gradonosni oblaci,
da se pridobije osoba koja se voli itd.

Pas, mačka i cveće

Tamo gde mačka voli da spava "to mesto treba izbegavati za odmor jer nije zdravo" govorili su naši stari koji su verovali i da "psi na anđele ne laju" ali i da "onome kome cveće uspeva sve je dobro u kući i zbog toga ima napredak u porodici". Šta su još govorili naši narodni proroci?
Piše Đurđe P. Radojević

Po narodnom verovanju posebno treba voditi računa da vam mačka ne preskoči preko glave, jer se smatra da će vam to pomutiti pamet. Naime, tog dana čovek je nesređen i ništa mu ne polazi za rukom; sve radi naopako i ide kao pijan.
Kada je reč o psima, situacija je nešto drugačija. Jer, njih je "poslao Bog i oni nas čuvaju". Kad noću laju "to je na avetinje i sandžame koje se noću motaju oko nas".
Narod veruje da psi na anđele ne laju, odnosno nikada ne napadaju dobre ljude; "tada samo cvile i vrte repom". I po tome se, veli narod, može poznati kakav je ko čovek!
Međutim, ako pas iskezi zube na nekoga - to ne valja! Jer, uobičajeno je verovanje kod Srba, da je tu reč "o kakvom baksuzu i pas ga prepoznaje".
Kod nas se veruje i "da tamo gde legne pas slobodno može leći i čovek jer pas zna gde je dobro i zdravo mesto za spavanje i odmor, za razliku od mačke".
Što se cveća tiče, tu se situacija vezuje za Ijude. Naime, postoje Ijudi kojima cveće ne ide od ruke i narod misli da sa takvim ljudima nešto nije u redu. Onome kome cveće uspeva sve je dobro u kući i zbog toga ima napredak u porodici.
Postoji i uvreženo mišljenje kod nas da cveće traži stalno prisustvo Ijudi i da mora da se voli. Ono je, kažu proroci, živa duša, a neki čak idu i toliko daleko pa tvrde i da cveće voli da mu se stalno priča i peva.
Da li je sve to baš tako ne znamo jer je sve to teško proveriti. Ali, tako kažu naši stari...

Највећа радост за домаћина је покривање куће, у селу се каже пајдос. Тај дан већина мајстора ради џаба. Комшије, родбина и пријатељи, такође без позива, долазе у помоћ. Прије почетка покривања коље се овца или ован на темељу куће/курбан. Жене из комшилука или родбине носе принос на шљеме, - хљеб, ракију, кокош, каву, шећер, кошуље, пешкире. Храну прима домаћица куће, а гардеробу један од мајстора вјеша на припремљени крст - вјешалицу која је скована од летава и прикована на врху крова. Мајстор који прима дарове гласно довикује да се што даље чује. При викању он све преувеличава и по количини и по броју поклона. - Хе хееее, чујте и почујте, наш домаћин прави кућу, велику, превелику, лијепу, прелијепу, па се побринуо његов кум, рођак, пријатељ, зет, комшија и донио на дар прасе од 50 кг, 2 бибца или пијетла, 10 литара ракије, 3 кошуље, 2 кила кафе. Хвала му и Бог му дао здравље. Живио сто година.

Примљене дарове на крову, негдје је обичај да главни мајстор подијели са својим помоћницима, а негдје се то преда домаћици, која то при крају вечере и поласка кући подијели онима који су највише помагали изградњу куће. Најбољи поклони увијек се дају мајсторима. По завршетку радова, домаћин припреми богату гозбу. Пред мајсторе се ставља глава и плећка. Пајдосу куће увијек је присутан велики број гостију, те уз пјесму и музику, весеље трају до дуго у ноћ.
„Volim kuma volim kumu svoju

Krstili su oni djecu moju“!



Кумовање - Кум код српских породица представља особу највећег поштовања. Без кума се не може обавити свадба, ни крштење дјетета. Обичај је да се старо кумство преноси, односно обнавља, тако што ће се мушка дјеца од кумова међусобно кумити.

Обичаји при кумовању - Када кумови договоре дан за кумовање, тада отац или неко од ближе родбине прати будућег кума до куће домаћина гдје ће се обавити кумовање. Породица у којој се кумује, дочекује госте са гозбом. Они који куме са собом носе принос прасе, бибца, ракију, поклоне, а домаћин припреми свијећу и све се то ставља на сто. Хљеб и свијећа стоји међу кумовима. Прије почетка кумовања пали се свијећа. Устаје се. Кумови се љубе у лице три пута, и кум који кумује изговара ријечи, - Кумим те куме Богом и Светим Јованом, а кум који се куми одговара, Примам куме кумство у име Бога и Светог Јована и то се понавља три пута.

Кад се коме штуца, каже се неко га спомиње.

- Кад звони десно уво, чуће се добар глас, ако звони лијево ружан глас. Ако га упита друга особа које уво звони, онда ће тај глас отићи на ту осoбу.

- Ако ти сврби лијеви длан, добићеш новац, а за десни даваћеш новац.

- Кад кога сврби нос, љутиће се, а ако игра око плакаће.

- Ако се здрав човјек осјећа поспано, уморно, доћи ће до промјене времена.

- Болови на мјестима старих повреда тијела, знак је доласка падавина.

- Ако устанеш на лијеву ногу, цио дан ти ништа неће полазити за руком.

- Ако се угризеш за језик, неко те је слагао.

- Ако заигра брада, доћиће ти неко драг.

Ватра, огњиште и праг


- Прву ватру у кући треба ложити прије подне.

- Кад ватра гуди/пјева у шпорету биће падања.

- Ако ватра слабо гори, долазе кишни дани.

- Ако дим иде према земљи, биће кише.

- Не ваља стојати на отвореним кућним вратима када грми.

- Не ваља сједити на кућном прагу.

- Не ваља сједити или стојати на огњишту, јер се са огњишта породица храни.

- Не ваља звиждати око огњишта, дозиваш ђаволе.

Жива ватра

Прича се, ако је негдје закопано благо да на том мјесту ноћу уочи Благовијести гори ватра.То мјесто треба упамтити и после копајући пронаћи злато.
Остале ствари у кући

- Не ваља смеће остављати преко ноћи у кући.

- Не ваља стајати на мрве од хљеба, да се не ограјише.

- Не ваља синијом куцати о земљу, ради грома.

- Када се нешто прода или даје на зајам, не даје се да износи ствар онај који је дошао по њу, то износи пред кућу домаћин или кућно чељаде.

- Ако остане кашика под синијом, знак је да ће неко доћи.

- Ако неком испадне залогај из уста, знак је, да му је неко од рода гладан.

- Кад се погледа на сат, ако су казаљке поклопљене, неко мисли на тебе. - Не ваља сједити на ћошку/углу стола.

- Не ваља хљеб на синији држати поклопљен/наопако.

- Не ваља стругати загорјелу шерпу, јер ће ти покиснути сватови.

- Хљеб треба сјећи ка себи, а не од себе.

- Ако се дијете изненада уплаши, треба га напојит водом преко маша.

Животиње
Не смије се стати на даждевњака, јер ако он писне остаћеш глув.

- Ластавчије гнијездо у кући, доноси срећу.

- Ако сврака кречи, неко ће ти доћи.

- Ако се сова јавља ноћу у близини куће, рђав је знак.
Када туђа мачка или пас придођу кући, доносе срећу.

- Када мачка лети да лежи код болесника, оздравиће болесник.

- Када мачка пасе траву, биће кише.

- Када се пас ваља по трави, биће кише.

- Не ваља убити паука, јер доноси срећу.

- Грехота је убити пчелу.

- Ако су пчеле љуте, наступа промјена времена.

- Ако кокоши рано лијежу, биће родна година.
- Ако се мачка умива или лиже, надајмо се гостима.
Биљке
- Не ваља рукама чупати траву, јер ће падати киша.

- Ако нађеш детелину са четири листа, бићеш срећан.

- Не ваља садити и калемити воће преступне године, јер ће рађати сваке друге године.

Uvek se setimo one- Ne grebi serpu, padace ti kisa kad se udajes!